NEJČTENĚJŠÍ ČLÁNKY





slovanska unie

PŘIHLÁŠENÍ



Objavjlenje na proslavu 100 lět od osnovanja Češskoslovačskoj republiky dne 28-ogo oktobra 1918

(верзија в азбуке јест на концу текста)

Uvažime kolegice i uvažimi kolegi,
drage prijateljice i dragi prijatelji,

tute dny my čehi i slovaki prazdnujemo ne toliko 100 lět od konca Prvoj světovoj vojny ale takože veliky jubilej 100 lět od obnovy našej državnoj samostojnosti, na ktoru čehi čekali 298 lět, i slovaki čekali 1012 lět. Podobne oslavy prazdnujut i mnoge druge slovjanske narody v Evropě.

Našu prvu Českoslovačsku republiku jesmo dobyli blagodareč trudnomu usilju gospodinov Masaryka, Štefánika, Beneša, Rašína, Hodžy, Kramářa, Šrobára, podpory američskyh rusynov i slovakov i čehov, i mnogyh drugyh, takože iz drugyh narodov světa, najmě gospodina Wilsona. Ješče trěba znamenati, že naša državna samostojnost byla mnogo drago zaplačena krovju vojnikov češskoslovačskyh legij na različnyh frontah Prvoj světovoj vojny. 

Českoslovačska republika byla takože napolnjenje strategičnyh planov Palackogo, Štúra, Karadžića, Kollára, Havlíčeka i drugyh ob kulturnoj i političnoj emancipaciji slovjanskyh narodov iz Prvogo vseslovjanskogo sjezda v Pragě lětom 1848, kogda mnoge slovjanske narody ne iměli svoje samostojne državy, ale prinaleželi pod avstrijsku, russku ili osmansku imperiju. Toliko russky narod iměl vladu i cara iz svojego naroda.

Možemo skazati, že tute dny proslavujemo takože 100 lět od dovršenja planov slovjanskoj strategije iz 1848, kako ob njih snivali generacije naših prědkov. Dokazom mojih slov jest, že prva Češskoslovačska republika dobyla i držela vysoku uravenj života i demokracije svojih žiteljev, i byla v različnyh parametrah razvitja medžu prvymi 15 krajinami vsej Zemje. Na žalost, poslě fašizma Vtoroj světovoj vojny i potom v tečenju dolgyh lět sovětskogo komunizma jesmo gluboko padali, i do nyně ne jesmo se ješče vratili na staru uravenj. Uspěšne byli takože i druge slovjanske državy, ktore kako i my potom byli težko razrušene fašizmom, komunizmom, i post-komunizmom.

Nyně jest nam mnogo trěba pytati se na novy smysl slovjanskoj vzajimnosti do budučnosti 21-ogo stolětja. Ne jesmo v situaciji godiny 1848, i hvala Bogu ne jesmo v situaciji totalitarnyh ideologij 20-ogo stoljětja, ktore ili protiv medžuslovjanskoj ideji bojovali ili medžuslovjansku ideju zlopotrěbili do svojej propagandy. Imaje li dnes slovjanska vzajimnost novy smysl, ili to jest mrtva historija? Kaka jest nynějša situacija slovjanskyh narodov? Jest li moderna civilizacija neprijatelj slovjanov? Kaky jest i kaky trěbuje byti vez medžu russkym i drugymi slovjanskymi narodami, ktore samostojno žijut mimo nynějšu russku državu? Stojet li slovjanska i evropska civilizacije protiv sebe ili ne stojet? Kaka jest russka točka zrenja, i kaka jest točka zrenja ne-russkyh slovjanov?

Uvěrjaju, že slovjanska vzajimnost ne jest mrtva, ibo prěd nami sut nove problemy, nove pytanja, nove ogroženja, ale takože sut i nove udobnomožnosti.

Vse aktivnosti našego družstva Slovjanska unija (festival, konferencija, medžuslovjansky jezyk ...) pomagajut nam do formulacije novoj strategije orientovanoj do budučnosti v bratskoj sorabotě s vsimi civilizovanymi narodami. My ne obstupujemo sebe sentimentom po idealizovanoj prošlosti kakoby «zlatogo slovjanskogo pravěka» i ne stavimo se protiv kakoby «fašističnomu i bezbožnomu» modernomu světu, ale prezentujemo slovjanske narody kako neoddělimy i pozitivny element civilizacije člověka na planetě Zemji. V prošlosti, nyně i v budučem važi, že opozicija protiv civilizaciji člověka by slovjanov stavila do političnogo i vojnovogo konflikta s vsim světom i do naslědnoj separacije i marginalizacije. Ako by tako mysleli naši prědki, potom by nikogda ne bylo našej samostojnoj Českoslovačskoj republiky, i jejinoj uravnji demokracije i ekonomičnogo razvitja. Ako by tako mysleli naši prědki, ne bylo by nikakogo Tesly, Mendělejeva, Křižíka, Sikorskogo, Ciolkovskogo, Ressela, Vrančića, Sklodowskoj i drugyh tehnikov i izmysliteljev. Ako by tako mysleli naši prědki, ne bylo by nikakogo Rubleva, Repina, Puškina, Tolstogo, Dvořáka, Chopina, Muchy, Čajkovskogo, Scienkiewicza i drugyh hudožnikov. Ne jesmo byli i ne hočemo byti razrušiteljami civilizacije člověka, ale byli jesmo i hočemo byti sotvorcami.

 

S glubokym uvaženjem k rabotě prědkov,
i s velikoju radostju do nynějših oslavnyh dnov i do naslědnoj budučnosti,
želaje naděju, věru i vse dobro

Vojtěch Merunka

prědsednik družstva Slovjanska unija v Čehiji i soavtor medžuslovjanskogo jezyka

 


Објавјленье на прославу 100 лет од основаньа Чешскословачској републикы дне 28-ого октобра 1918

 

Уважиме колегице и уважими колеги,
драге пријательице и драги пријательи,

туте дны мы чехи и словаки празднујемо не толико 100 лет од конца Првој световој војны але такоже великы јубилеј 100 лет од обновы нашеј државној самостојности, на ктору чехи чекали 298 лет, и словаки чекали 1012 лет. Подобне ославы празднујут и многе друге словјанске народы в Европе.

Нашу прву Ческословачску републику јесмо добыли благодареч трудному усильу господинов Масарыка, Штефаника, Бенеша, Рашина, Ходжи, Крамара, Шробара, подпоры америчскых русынов и словаков и чехов, и многых другых, такоже из другых народов света, најме господина Вилсона. Јешче треба знаменати, же наша државна самостојност была много драго заплачена кровју војников чешскословачскых легиј на различных фронтах Првој световој војны.

Ческословачска република была такоже наполньенье стратегичных планов Палацкого, Штура, Караджича, Коллара, Гавличека и другых об културној и политичној еманципацији словјанскых народов из Првого всесловјанского сјезда в Праге летом 1848, когда многе словјанске народы не имели своје самостојне државы, але приналежели под австријску, русску или османску империју. Толико русскы народ имел владу и цара из својего народа.

Можемо сказати, же туте дны прославујемо такоже 100 лет од довршеньа планов словјанској стратегије из 1848, како об ньих снивали генерације наших предков. Доказом мојих слов јест, же прва Чешскословачска република добыла и држела высоку уравень живота и демокрације својих жительев, и была в различных параметрах развитја меджу првыми 15 крајинами всеј Земје. На жалост, после фашизма Второј световој војны и потом в теченьу долгых лет советского комунизма јесмо глубоко падали, и до ныне не јесмо се јешче вратили на стару урaвень. Успешне были такоже и друге словјанске државы, кторе како и мы потом были тежко разрушене фашизмом, комунизмом, и пост-комунизмом.

Ныне јест нам много треба пытати се на новы смысл словјанској взајимности до будучности 21-ого столетја. Не јесмо в ситуацији годины 1848, и хвала Богу не јесмо в ситуацији тоталитарных идеологиј 20-ого стольетја, кторе или против меджусловјанској идеји бојовали или меджусловјанску идеју злопотребили до својеј пропаганды. Имаје ли днес словјанска взајимност новы смысл, или то јест мртва историја? Кака јест нынејша ситуација словјанскых народов? Јест ли модерна цивилизација непријатель словјанов? Какы јест и какы требује быти вез меджу русскым и другыми словјанскыми народами, кторе самостојно жијут мимо нынејшу русску државу? Стојет ли словјанска и европска цивилизације против себе или не стојет? Кака јест русска точка зреньа, и кака јест точка зреньа не-русскых словјанов?

Уверјају, же словјанска взајимност не јест мртва, ибо пред нами сут нове проблемы, нове пытаньа, нове огроженьа, але такоже сут и нове удобноможности.

Все активности нашего дружства Словјанска унија (фестивал, конференција, меджусловјанскы језык ...) помагајут нам до формулације новој стратегије ориентованој до будучности в братској соработе с всими цивилизоваными народами. Мы не обступујемо себе сентиментом по идеализованој прошлости какобы «златого словјанского правека» и не ставимо се против какобы «фашистичному и безбожному» модерному свету, але презентујемо словјанске народы како неодделимы и позитивны елемент цивилизације чловека на планете Земји. В прошлости, ныне и в будучем важи, же опозиција против цивилизацији чловека бы словјанов ставила до политичного и војнового конфликта с всим светом и до наследној сепарације и маргинализације. Ако бы тако мыслели наши предки, потом бы никогда не было нашеј самостојној Ческословачској републикы, и јејиној уравньи демокрације и економичного развитја. Ако бы тако мыслели наши предки, не было бы никакого Теслы, Менделејева, Кржижика, Сикорского, Циолковского, Рессела, Вранчича, Склодовској и другых техников и измыслительев. Ако бы тако мыслели наши предки, не было бы никакого Рублева, Репина, Пушкина, Толстого, Дворжака, Шопена, Мухы, Чајковского, Шенкевича и другых художников. Не јесмо были и не хочемо быти разрушительами цивилизације чловека, але были јесмо и хочемо быти сотворцами.

 

С глубокым уваженьем к работе предков,
и с великоју радостју до нынејших ославных днов и до наследној будучности,
желаје надеју, веру и все добро

Војтех Мерунка

председник дружства Словјанска унија в Чехији и соавтор меджусловјанского језыка

slovanska unie